Дана 03.03.2022. године у ОШ ,,Јован Јовановић Змај“ на Алексиначком Руднику обележен је Светски дан енергетске ефикасности у сарадњи са наставником географије Савом Стевановићем и ученицима VI разреда.

Енергетска ефикасност подразумева одређене мере и понашања, чији је циљ да се потрошња енергије сведе на минимум, а да се при томе не наруши основни ниво комфора. Начин производње електричне енергије утиче на климу и животну средину. Бити енергетски ефикасан данас је модел понашања у најразвијенијим државама света и постаје све више одраз културе. У Србији се годишње потроши два и по пута више струје од светског просека по јединици друштвеног производа. Развој било које привреде незамислив је без енергије. Међутим, већина држава не располаже довољним количинама потребних енергената већ их увози. Годишње потребе за примарном енергијом у Србији износе око 16 милиона тона еквивалентне нафте. Највеће количине енергије наша држава добија прерадом лигнита у термоелектранама (око 70%), а затим помоћу енергије воде у хидроелектранама (око 30%).

Изворе енергије делимо на необновљиве и обновљиве. Необновљиви извори енергије су они који се формирају током дугог геолошког процеса, тако да постоје и данас у ограниченим количинама и када се једном искористе не могу бити поново расположиви за потрошњу. У њих спадају фосилна горива (нафта, природни гас и угаљ) и нуклеарна енергија (руда уранијума). Обновљиви извори су посебна ресурсна категорија која има могућност самообнављања, односно када се једном искористе могу да постану, након одређеног временског периода, поново расположиви за употребу. У ову групу спадају: вода, ветар, сунчева енергија, геотермална енергија, биомаса, шумски ресурси и земљиште.